Поред стручне Трибине посвећена “Изазовима живота са мишићном дистрофијом” које је наше Удружење организовали у току ове године, овај меморијални турнир је друга активност посвећена скретању пажње на проблем оболења од мишићне дистрофије. Турнир је инклузивно рекреативног карактера и посвећен је нашем почившем члану Владимиру Мојсиловићу Цару чије име носи, врсном шахисти познатом по свом умећу и ван региона. Желимо да овим турниром одржимо сећање на њега, не само као шахисту,већ и као доброг човека, једног од оних који својим постојањем оставе дугок траг. Како је одржавање турнира годинама одмицало годинама, тако се етаблирало и међу удружењима особа са инвалидитетом на нивоу Србије. Шах је један од спортова који је доступан углавном свим особама са инвалидитетом, а посебно је важана особама са мишићном дистрофијом који не могу да обављају јако пуно физичких напора потребних за спорт- изјавио је ПР Удружења дистрофичара Златиборског округа, Чедомир Цицовић и додао:
Ово је наш начин да покажемо да можемо да се ангажујемо, да будемо активни у неким сегментима спорта као и здрава популација. Данас су овде међу нама и шахисти који су по свом умећу равноправни са мајсторима шаха који немају инвалидитет. Због тога шах има и посебно место у напорима за инклузију особа са ивалидитетом.
Драгана Мојсиловић из Чачка изјавила је да “особам са телесним врстама инвалидитета ова врста спорта је веома значајна, јер је мозак оно што најцелисходније можемо користити “ тако да је шах веома битна спортска активност особа са инвалидитетом.
Раденко Мареновић председник Удружења дистрофичара Рашког округа из Краљева који је такође узео учешће на овом турниру оцењује да овакви сусрети имају и најшири “рекреативни смисао”:
“Подижу” нас у сваком смислу: морално, физички, психички, духовно се освежимо кроз оваква дружења. Пре шест година сам такође био учесник на овом турниру у Ужицу, а редован сам учесник и на осталим шаховским турнирима особа са инвалидитетом. Задовољан сам и првим и неким другим местом, на крају крајева, овде је најважније учествовати, пошто имамо прилику да се дружимо са пријатељима из целе Србије.
Мареновић је имао само речи хвале за организатора али и за сарадњу између удружења дистрофичара на нивоу Србије , истичући да су “овакви турнири и одраз сарадње, али и подстицај за још чвршће везе”.
На оваквим активностима се, не само такмичимо, већ и дружимо , размењујемо искуства, радимо и напредујемо заједно. Овакви меморијални турнири су значајни јер се сетимо и драгих људи који висе нису са нама, сетимо се и нас самих у неко прошло време што увек даје неки свечани тон целој манифестацији.
Шах се на овом турниру схвата озбиљно, будући да многим од такмичара који се озбиљније баве овим спортом, Меморијални турнир у Ужицу служи и као провера способности и припрема за учешће на другим турнирима.
Након вишесатног надметања, у доброј атмсофери и пријатном расположењу, издвојили су се најбољи. Победник турнира је Мића Вијатовић из Смедерева, док је друго место заузео Славиша Шушан из Прибоја, а трећи је био Радован Павловић из Чачка. Једина дама учесница Сњежана Рисимовић из Чачка заузела је девето место. Од Ужичана најбољи је био Сафет Латовић који је заузео пето место.
Победницима је пехаре уручио председник Удружења дистрофичара Златиборског округа, Предраг Бакић, који се захвалио на учешћу и изразио наду да се сви “у добром здрављу и расположењу” окупе ускоро на неком од наредних спортских сусрета.